PRAVOSLAVNO ARHIJEREJSKO NAMESNIŠTVO SVRLJIŠKO

Sedište 18360 Svrljig  ul.Hadžićeva 36/a   Telefon +381 18 823 577

Arhijerejski namesnik jerej Strahinja Eraković ,

Parohije Svrljiška parohija,Lalinska parohija i Crnoljevačka parohija.

HRAM SVETOG CARA KONSTANTINA I CARICE JELENE  SVRLJIG

Sv. Car Konstantin i carica Jelena. Roditelji Konstantinovi behu car Konstancije Flor i carica Jelena. Flor imaše još dece od druge žene, no od Jelene imaše samo Konstantina. Tri velike borbe imaše Konstantin kad se zacari: jednu protiv Maksencija, tiranina u rimu, drugi protiv Skita na Dunavu i treći protiv Vizantinaca. Pred borbu s Maksencijem, kad Konstantin beše u velikoj brizi i sumnji u uspeh svoj, javi mu se na danu presjajan krst na nebu, sav okićen zvezdama, i na krstu stajaše napisano: ovim pobeđuj.

Car udivljen naredi, da se skuje veliki krst, sličan onome što mu se javi, i da se nosi pred vojskom. Silom Krsta on zadobi slavnu pobedu nad brojno nadmoćnijim neprijateljem. Maksencije se udavi u reci Tiboru. Odmah potom Konstantin izda znameniti Edikt, u Milanu 313. god.,da prestanu gonjenja hriščana. Pobedivši Vizantice on sagradi divan prestoni grad na Bosforu, koji se od tada prozva Konstantinopolj. No pred tim Konstantin pade u tešku bolest prokaznu. Žrečevi i lekari savetovahu mu kao lek kupanje u krvi zaklane dece. No on to odbi.Tada mu se javiše Apostoli Petar i Pavle i rekoše mu, da potraži Episkopa Silvestra, koji će ga izlečiti od  strašne bolesti.Episkop ga pouči veri Hrišćanskoj i krsti, i prokaza isčeze sa tela carevog. Kada nasta razdor u crkvi zbog jeretika Arija, car sazva I Vaseljenski Sabor u Nikeji 325 god., gde jeres osudi a Pravoslavlje utvrdi. Sveta Jelena, blagočestiva majka careva, ravnovaše mnogo za veru Hristovu. Ona oseti jerusalim i pronađe Časni Krst Gospodnji, i sazida na Golgoti crkvu Vaskresenja i još mnoge druge crkve po svetoj Zemlji. U svojoj 80 godina prestavi se ova sveta žena Gospodu 327 god. A car Konstantin nadživi svoju majku 10godina, i upokoji se u svojoj 65 god. 337 god. u gradu Nikomidiji. telo njegovo bi sahranjeno u crkvi Svetih Apostola u Carigradu.

Početkom dvadesetih godina ideja o potrebi zidanja mesne crkve već je bila zrela.Sredinom dvadeseih tačnije 1925.godine,kada je konačno pod novim imenom Opština varošice Svrljiga počela sa radom,oformljen je i Crkveni odbor za izgradnju crkve.Tim povodom i jedan zanimljivi akt iz 1926.godine,u kojem se kaže da  je Crkveni odbor za gradnju crkve u Svrljigu…rešio:da se još ove godine preduzme zidanje crkve da ne bi materijal koji je prikupljen propadao.

Crkvu je 11.novembra 1928.godine osveštao vladika Niški gospodin Dositej.O prvom parohu crkve u svrljigu izvestio je ondašnji poglavar sreza,koji je jednim svojim aktom iz marta 1928.godine obavestio građanstvo da je za crkvenog namesnika Sreza svrljiškog postavljen jerej Branislav Đorić,tada već paroh u crkvi crnoljevačkoj.Sve dok nije sagrađena crkva, verski život u svrljigu za najveći deo verskog stanovništva odvijao se u crkvi sela Crnoljevice. Hram cara Konstantina i carice Jelene u Svrljigu prošle godine dobio je svoj novi izgled i dograđen je ulazni deo.

Jerej Strahinja Eraković , 18360  Svrljig  +381 18 823 577

HRAM SVETOG NIKOLE DRAJINAC

Sveti Nikola slavni svetitelj rođen je u gradu Patri u Likiji kao jedinac sin bogatih i uglednih roditelja, koji su ga kao dar od Boga posvetili Bogu. Svoj duhovni život započeo je u manastiru „Novi sion“ kod svog strica, svetog Nikolaja episkopa patarskog. Po smrti roditelja, vođen čudnim nebeskim glasom,krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrđe. Ubrzo posle toga postaje arhiepiskop mirlikijski te je u vreme progona hrišćana, pod carevima Dioklecijanom i Maksimilijanom, dospeo u tamnicu ali je i tamo nastavljao svoje propovedi. Prisustvovao je  Prvom Vaseljenskom Saboru u Nikeji, i tu, u borbi za istinu udario jednog jeretika Arija zbog ćega je odstranjen sa sabora i od arhijerejske službe. Ćudesnim javljanjem Gospoda Hrista i Presvete Bogorodice nekolicini prvih arhijereja, vračen je ovaj pravdoljubivi svetitelj na Sabor i u službu. Još za života ljudi su ga smatrali svetiteljem i prizivali u pomož u mukama i nevoljhama, a on je samom svojom pojavom donosio utehu, tišinu i dobru volju među ljude. U starosti kratko je bolovao i upokojio se 343. godine.

Hram Sv.Nikole u Drajincu je novije građen nalazi se u centru sela.Građen je 1938.godine u vizantijskom stilu,sa šestostranim tamburom i velikim ulaznim vratima sa dva stuba.Živopisana je iste godine kada je i građena 1938.Hram  nije građen na ostacima nekog starijeg sakralnog objekta.U porti hrama,levo od ulaznih vrata,ukopan je stari krst,izrezan od kamena peštera,prema zapisu 1829.g., a obnovljen,takođe prema zapisu,1908.godine.Krst je kao i hram,posvećen Sv.Nikoli i tada se narod okupljao na ovom mestu.Podignut u zadnjim godinama turske vlasti,ovaj kamen beleg predstavlja letopisnu istinu vremena u kome je nastao.Paroh u hramu Sv.Nikole u Drajincu je Strahinja .  

  Jerej Strahinja Eraković   selo Drajinac  18360 Svrljig   +381 18 823 577

HRAM SVETE TROJICE PREKONOGA

Na oko dva km jugozapadno od sela,na mestu Rumenjak gde je na jakom izvoru podignut rezervoar za vodu kojom se snabdeva Svrljig,nalazi novosagrađeni hram sv.Trojice.Hram je izgradjen na mestu gde je nekada bio stari hram.Na mestu gde je sada sagrađen novi hram nalaze se i ukopana dva kamena spomenika.

Prvi,mnogo stariji,koji i ne mora biti spomenik,već deo nekog objekta poseduje urezan votivni ornamenat u obliku spirale na kojoj je bočno naznačen jedan trolist.Drugi je kameni krst,koji „podiže selo Prekonoga na svetu Trojicu 1926.gidune.“ Milan Milićević (Kneževina Srbija,Bgd.1876,835)pominje u Prekonogi „ostatke nekakvog gradića“.Na susednom uzvišenju Venac,u čijem je podnožju lokalitet Rumenjak,tj i lokalitet na kome se nalazi novosagrađeni hram sv.Trojice u Prekonogi.     

Jerej Strahinja Eraković    selo Prekonoga   18360 Svrljig     +381 18 823 577

HRAM SVETOG ILIJE NIŠEVAC

Sv. Ilija Bogovidac i čudotvorac, rodom iz plemena Arnova iz grada Tesvita, zbog čega se još zove i Tesvićanin. Kada se Ilija rodio njegov otac Savih, video je oko njega anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što  je bilo znamenje njegovog plamenog karaktera i sile ognjene. Mladost je proveo u dubokom razmišljanju i molitvi, često sam u pustinji.U to vreme jevrejsko carstvo bilo je podeljeno na dva dela: jedno sa prestonicom u Jerusalimu, a drugo u Samariji. Sveti prorok Ilija tu se sukobio sa Irailjskim carem Ahavom i njegovom opakom ženom Jezaveljom. Oni su se klanjali idolima i odvraćali narod od prave vere. Velikim čudesima Ilija je dokazao silu i vlast Božiju. Zatvorio je nebo i kiša nije padala tri ipo godine, a ognjem sa neba zapalio žrtvu Bogu svome. Molitvom je potom poslao kišu na zemlju, čudesno umnožio brašno i ulje u kući udovice u Serepti, i vaskrsao joj umrlog sina. Caru Ahavu i njegovoj ženi Jezavelji proreko je ružnu smrt, što im se i desilo. Na Horivu razgovarao je prorok Ilija sa Bogom i čuo mu glas. Pred smrt je uzeo za naslednika u proročkom zvanju Jeliseja i, najzad, otišao na nebo u ognjenim kolima, sa ognjenim konjima.

Severno od sela,u podnožju planine Bogdanice,nalazi se soski hram Sv.Ilije.Hram je podignut 1890.godinePrema podacma iz najstarijeg turskog popisa,nastalog između 1478. i 1481.godine, u Niševcu se pominju pop Vlčina i Radoslav brat popa.Podatak koji ukazuje na postojanje sakralnog objekta iz XV veka u selu.Praznik ovog velikog proroka proslavlja se 2. avgusta (20. jula) i zove se Sveti Ilija.Kad grom udara, kažu ljudi da Sveti Ilija po zapovesti božjoj gađa đavole („Uzvrdao se kao đavo ispred groma!“), zato se ne valja krstiti kada grmi i puca, da se đavo nebi sakrio pod krst, u koji grom neđe udariti.Za svetog Iliju se veruje da je brat  Ognjenoj Mariji i svetom Pantaleji. (Na Kosovu kažu: i Blagoj Mariji). Veruje se da bi on sve popalio i pobio, samo kad bi znao kad je njegov dan, ali mu sestra Marija ne da da to dozna.Dane o Sveto Iliji, po tri dana pre i tri dana posle, u narodu zovu „kresovi“, i tada žene neće da peru košulje da se ne bi „iskresle“ (iskrzale). Međutim, i vatre koje se pale u oči Ivanjdana, Vidovdana, Đurđevdana, nazivaju se kresovi.Svetog Iliju kao esnafsku slavu slave ćurčije i kožari, a slave ga i vodeničari.

Jerej Strahinja Eraković , selo Niševac  18360 Svrljig   +381 18 823 577

HRAM USPENJA PRESVETE BOGORODICE CRNOLJEVICA

Presveta Deva Marija, Majka Božija, posrednica našeg spasenja, poživela je još dosta dugo posle Vaznesenja Sina svog. Dok je umirao na krstu, Sin njen Isus Hristos na čuvanje je predade svetom Jovanu Bogoslovu. U njegovom domu, na Sionu, živela je ona u neprestanoj molitvi iščekujući dan kada će otići Sinu svom. Često je pohodila sva ona mesta, koja su podsećala na velike događaje i velika dela Sina njenog. Svojim molitvama, savetima, krotošću i trpeljivošću pomagala je ona svetim apostolima u širenju Božije reči. Najduže vremena u molitvi provodila je ona na Jeleonskoj Gori, moleći Boga da je što pre uzme sebi. I tako jednom dok se molila javi joj se arhangel Gavril i obavesti je da će kroz tri dana biti upokojena, našta se ona veoma obradova. Poželela je da pre svog upokojenja vidi još jednom sve apostole i želja joj bi ispunjena. Nošeni krilima anđela i na oblacima, skupiše se svi apostoli da poslednji put odaju počast i divljenje ovoj Majci nad majkama, Prečistoj Devi Mariji. Oprostivši se od njih, ona predade svoj svet duh Bogu. Apostoli se mnogo ražalostiše. Kovčeg sa njenim svetim moštima uz pratnju mnoštva hrišćana preneli su u Getsimanski Vrt, u grobnicu roditelja njenih, svetog Joakima i Ane. Dok su ga nosili kroz grad, iz njega se neprestano širio aromatičan miris. Jedan od jevrejskih sveštenika drznu se te rukama dohvati kovčeg, ali mu u tom trenutku obe ruke otpadoše, te on poverova u Hrista i one mu se povratiše.

Hram Uspenje Presvete Bogorodice,smešten  je u srednjem delu sela.Na hramu su  izvršena novija dograđivanja.Od starog objekta sačuvan je samo zadnji apsidalni deo.Prednji deo,prprata i naos,je porušen i izgrađen novi.Taj deo je veoma izdignut,nije izvršena obnova,već dogradnja sasvim novog dela sa metalnim ulaznim vratima.Od prvobitnog hrama ostao je samo oltarski prostor koji se završava malom polukružnom apsidom.Stari deo crkve je mnogo niži.Istorijski izvori ukazuju na duboku starost hrama.Prema podacima iz popisa sakralnih objekata Niške eparhije iz 1899.godine,hram u Crnoljevici Uspenje Presvete Bogorodice zidan je za vreme Nemanjića.To potvrđuju i podaci o postojanju sela u XV veku.Selo Crnoljevica se prvi put pominje u turskom zbirnom,popisu Vidinskog sandžaka iz 1466.godine.U tom najstarijem sačuvanom popisu svrljiškog kraja zapisano je,pod nešto izmenjenim nazivom,selo Crnilevce,koje spada pod Svrljig,porodica 25,neoženjenih 5.Selo je ulazilo u sastav timara Jakuba,sina Bahšije.Kako su Turci,po osvajanju ovih krajeva u XV veku,zatečeno stanje,time se potvrđuje postojanje sela i pre pada pod vlast Turaka,odnosno u vreme poslednjih Nemanjića.Paroh u Crnoljevici je Zoran Sudimac koji se već 19. godina,nalazi u ovoj parohiji.  

Jerej  Zoran Sudimac , selo Crnoljevica ,18360  Svrljig   +381 18 611 758

HRAM SVETE PETKE IZVOR

Hram Svete Paraskeve na Vrelu nalazi se na oko dva kilometrara jugoistočno od sela,na manjem uzvišenju kraj jakog izvora nazvanog Vrelo,opkoljenog brojnim starim hrastovima i jelama.Zahvaljujući uzvišenju,a i veličini objekta,hram dominira ovim krajem i vidljiv je sa velike udaljenosti.Ikone na ikonostasu rađene su kad i hram.slikao ih je najverovatnije Milija Marković,autor živopisa i ikonostasa crkve u Boljevcu iz 1861.g.,koja je po arhitekturi istovetna sa hramom u Izvoru.Iznad ulaznih vrata hrama manja ploča sa zapisom: .,1 8 6 6  MDCCCLXVI  M.O.III K.C.Ž. S.G.  G.B Godina izgradnje hrama naznačena je arapskim i rimskim brojevima.Ispod godine ispisani su ćirilicom početna slova koja znače: Mihajlo Obenović III knjaz Srbije ćivlja srpskog gospodara.Hram je podignut na početku druge polovine XIX veka,kada je svrljiški kraj već ulazio u sastavu Srbije i kada je u Srbiji otpočela obnova srpskog stila u arhitekturi.Ovaj hram ima sličnosti sa crkvom u Boljevcu i sa nekim crkvama u okolini Beograda,posebno sa crkvom u selu Vinči podignutom 1852. i u Velikoj Moštanici iz 1858.godine.

Autor objekta nije poznat.Nema podataka da je u Ministarstvu građevina kneževine Srbije projektovan ovaj hram,pošto su takvi projekti rađeni tek osamdesetih godina XIX veka.najverovatnije je ovaj hram gradio neko od protomajstora iz Makedonije.Moguće da ga je gradio Andrija Damjanov,koji je 1857.godine,započeo radove na sabornoj crkvi u Nišu,ili je pak neko od njegovih saradnika.Po svojim arhitektonskim vrednostima,posebno što spada u red objekata obnovljenog srpskog stila,hram u Izvoru predstavlja objekat vredan zastite.Stogaje 1986.g. i stavljen pod zaštitu zakona. 

Jerej Zoran Sudimac , selo Izvor 18360  Svrljig  +381 18 611 758

HRAM SVETOG CARA KONSTANTINA I CARICE JELENE  MANOJLICA

Na mestu zvanom Zajednica,oko 1,5 km istočno od Manojlice,kraj rečice,a u podnožju šumovitog uzvišenja,smešten je,u prelepom ambijentu,hram Sv. cara Konstantina i carice Jelene.U ograđenoj porti mnogo zelenila i starih hrastova i borova.Hram je veših dimenzija.Poseduje veliku polukružnu apsidu,koja se pruža po čitavoj širini i visini hrama.

Prema zapisu u letopisu hrama u selu Gulijan,pominje se hram Sv.cara Konstantina i carice Jelene u Manojlici 1848.g.Inače,kraj hrama,van ograđene porte,postoji očuvana zgrada starog konaka,nastala najverovatnije oko polovine XIX veka.Na ulaynim vratima hrama stoji natpis na mermernoj ploči: Crkva i zvonara obnovljena 1989. god.     

Paroh Zoran Sudimac , selo Manojlica 18360  Svrljig  +381 18 611 758

HRAM SVETOG PETRA I PAVLA GULIJAN

Po zapisu u malteru na pragu hrama izrađen je 1933.god.Meštani kazuju da je na ovom mestu postojao manji hram podignut pre 100 godina,odnosno u drugoj polovini XIX veka.Ostatka starog sakralnog objekta nema.Na zvonu hrama zapisana je 1894.godina.Novi hram, sv.apostola Petra i Pavla živopisan je takođe 1933.godine. U porti hrama sačuvana su dva kamena većih dimenzija,visine oko 2 metra.

Prvi kameni krst je od peštera,sa tri polulopte i bez ikakvih ornamenata.Urezani zapis glasi: „Sv.Voznesenje Hristovo slavi selo Gulijan pod vladom knjaza srpskog Mihaila Obrenovića III 1868 leta.“ Drugi krst je od sige i predstavlja nadgrobni spomenik na kome se zapis veoma teško čita,zbog oštećenja: “ Sveti rab Pimen (?)“. Spomenik je svakako iz sredine XIX veka.    Sveti apostol Petar je prvi od učenika koji je jasno izrazio veru u Hrista rekavši: Ti si Hristos, Sin Boga živoga (Mat. 16, 16). Njegova ljubav prema Gospodu bila je ogromna, a vera mu se postepeno utvrđivala. Kada je Gospod izveden na sud, tri puta ga se odrekao, ali se odmah silno pokajao. Neustrašivo je propovedao Jevađelje u Palestini, Maloj Aziji, Iliriku i Italiji. Činio je moćna čudesa. U vreme cara Nerona u Rimu je raspet na krst, naopako. Sveti apostol Pavle bio je gonitelj Crkve Hristove, ali u veru ga je obratio sam Gospod. Sa plamenom revnošću propovedao je Jevanđelje od Arabije do Španije, Jevrejima i neznabošcima. Posečen je u Rimu, u Neronovo vreme, kada je stradao i apostol Petar.

   Jerej Zoran Sudimac ,selo Gulijana 18360 Svrljig +381 18 611 758

HRAM SVETOG NIKOLE LALINAC

Hram Sv.Nikole u Lalincu nalazi se na kraju sela.Podignut je 1925.godine.To je jednobrodna građevina sa polukružnom apsadom i zvonikom nad pripratom.Hram nije građen na temeljima nekog starijeg objekta.

Hram Sv.Nikole u Lalincu građen je u stilu karakterističnom za period između dva rata,kada su u Srbiji crkve morale biti podizane sa „osobenim srpskim obeležjima“,na čemu je insistirala i crkva i država,sagledavajući u tome mogućnost isticanja nacionalnog interesa.Taj srpsko-vizantijski stil u ovom periodu postaje državna umetnost,odnosno zvanični arhitektonski stil.Projekti za crkve u Srbiji rađeni su u Ministarstvu građevina,tako da je najverovatnije i ovaj hram rađen po jednom od tih projekata.

Jerej Milenko Milutinović , 18201 Lalinac  +381 18 611 769

HRAM SVETE TROJICE GRBAVČE

Hram Svete Trojice  okružen brdima i šumom,u neposrednoj blizini sela Grbavča. Na ulaznim vratima na kamenoj ploči ispisano je : " Hram Sv. Trojice podigoše seljani  selo Grbavče svojim dobrovoljnim prilogom i snagom 1911 godine. Obnovljena 1990 godine." Poslušavši reči Hristove, apostoli se vratiše po Njegovom Vaznesenju, u Jerusalim i tu na molitvi sačekaše silazak Duha Svetoga. Deseti dan po Hristovom Vaznesenju, pojavi se Duh Sveti u vidu velike plamene buktinje i razdeli se plamenim jezicima na sve apostole. Tada oni dobiše čudesne moći, između ostalog moć da govore mnogim jezicima i da čine čudesa. Mnogo ljudi tada poverova u Hrista i krstiše se u Njegovo ime.

Naša Crkva praznuje ovaj događaj u 50-i dan posle Vaskrsenja ili 10-i dan posle Vaznesenja Hristovog (Spasovdan) i zove se DUHOVI ili TROJICE.
Za ovaj praznik se u našim hramovima služi Sveta Liturgija, unosi se sveža trava i cveće i posle molitve klečeći i moleći se Bogu, pletu se venci, koji se odnose domovima i stavljaju pored slavskih ikona u kući i kandila.Tropar (glas 8): Blagosloven jesi Hriste Bože naš, iže premudri lovci javljej, nizposlav im Duha svjatago, i tjem ulovljej vseljeniju, čelovjekoljubče slava Tebje.

Jerej Milenko Milutinović , Grbavče  +381 18 611 769