Danas je: 24 June 2017.

Sveti Trifun, zaštitnik vinogradara i vinara!

14. februara 2017.

Na Trivundan se, prema narodnim običajima, završava zima. Biće kišna i rodna godina ako na Svetog Trifuna padne sneg, a ukoliko je vedro – biće sušna.

Sveti Trifun je, prema predanju, rođen u selu Kampsadi u Frigiji (današnja Turska) u trećem veku nove ere. Kako su mu roditelji bili siromašni, čuvao je guske bogatih meštana. Legenda kaže da se još od detinjstva izdvajao po „velikoj blagodeti božjoj“, te je imao dar da leči bolesne ljude i životinje i da isteruje zle duhove, kako je pisao Sveti vladika Nikolaj. Za ove njegove sposobnosti saznao je i tadašnji rimski imperator Gordijan, čija je ćerka Gordijana bila teško duševno bolesna, u toj meri da niko od ondašnjih najboljih lekara nije mogao da joj pomogne. U takvom stanju, kaže hrišćanska legenda, jednom je iz nje progovorio zli duh rekavši da može da otera samo Trifun. Nije, međutim, precizirao o kom se Trifunu radi, pa je car dovodio mnoge koji su se tako zvali, sve dok nisu pronašli skromnog, mladog guščara Trifuna. Doveden u Rim, uspešno je izlečio devojku, dok ga je car, u znak zahvalnosti, bogato nagradio. Trifun je, međutim, u povratku kući, sve darove razdelio sirotinji. Kada se vratio u svoje selo, nastavio je da živi kao i ranije, čuvajući guske. Znajući za njega i „božju milost kojom je zračio“, novi car Dakije, veliki protivnik hrišćanstva, naredio je da ga bace u tamnicu i stave na najveće muke. Trifun je torturu podneo mirno, govoreći: „O, kad bih se mogao udostojiti da ognjem i mukama skončam za ime Isusa Hrista Gospoda i Boga moga!“ Na kraju je pogubljen (mačem) 14. februara 250. godine.  Sveti Trifun je u narodu poštovan kao zaštitnik sela (i naselja) od grada i poplava, odnosno kao čuvar vinograda i drugih useva od raznih štetočina. Posebno je slavljen u vinogradarskim krajevima Vojvodine, Šumadije i Pomoravlja, kao krsna slava vinogradara i gostioničara, koji na ovaj dan besplatno toče vino (bilo nekad).
Na Trivundan, kako se u narodu najčešće naziva ovaj praznik, vinogradari odlaze u vinograde, orezuju pokoju lozu i zalivaju vinom poneki čokot (u nekim krajevima najstariji). Veruje se da će vinograd tako povratiti snagu posle dugog zimskog mrtvila, pa će loza moći da buja u proleće. Trudnice u timočkom kraju obilaze vinograde i u svakom obrežu po čokot kako bi rodilo što više grožđa i vino bilo dobro. Sve se na kraju završi gozbom koja započinje točenjem vina. Zbog običaja orezivanja vinove loze, u istočnoj Srbiji Svetog Trifuna zovu i Orezač ili Zarizoj.
Veruje se da sveti Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i od toga dana sneg počne da se topi. Narod ponegde kaže: „Triša zab’o ugarak u zemlju, pa zato sneg i led počinju da se tope.“ Biće kišna i rodna godina ako na Trivundan padne sneg, a ukoliko je vedro – biće sušna. Na Trivundan se, prema narodnim običajima, završava zima. Od ovog dana počinju dani koji se zovu Trivunci i traju četiri dana.

Sladja Allegro - Jelen