„PLAVI KIT“ SE ŠIRI SRBIJOM Šta sve morate da znate o „igri“ koja nagovara DECU DA SE UBIJU

Svaki zadatak moraš marljivo ispuniti i niko ne sme znati ništa o tome. Kad završiš zadatak, pošalješ mi fotografiju. I na kraju igre, umreš. Jesi li spremna? – reči su kojim se maloletnici uvode u svet „samoubilačke“ onlajn igre „Plavi kit“.

Foto: twitter printscreen / Twitter Ako vaše dete ima nešto slično na ruci, to je znak za uzbunu

Na desetine dece su, širom sveta, igrajući ovu igricu izvršila samoubistvo, a ona je sada stigla i do neše dece.

Dete odmah prijavilo majci, a ona školi

Učenica osnovne škole iz Beograda dobila je pre nekolio dana poziv da pristupi igrici, ali na sreću odmah je rekla majci, koja je obavestila školu.

– Na instagramu je dobila link i poruku da se priključi igrici. Pitali su je da li je sigurna. Vidno uplašena došla je da mi kaže šta joj se dogodilo i da je odmah izbrisala poruku koju je dobila. Ja sam obavestila direktorku škole, a ona je obavestila đake i nastavnike. Međutim moja ćerka nije jedina koja je dobila poziv, znamo za još nekolo dece koja su uglavnom skrinšotovala poruke i objavila na svojim instagram profilima – kaže uplašena majka.

Koliko je cela stvar opasna, govori i to što se povodom ove opasne igre prošle nedelje oglasilo i Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, koje je izdalo upozorenje roditeljima i nastavnicima da obrate pažnju na ponašanje dece.

U saopštenju se kaže da je igrica „„Plavi kit““ pre svega je usmerena na mlađu populaciju, a izgleda ovako: u periodu od 50 dana igranja pred decu se postavljaju različiti zadaci, u početku manje opasni poput gledanja horor filmova, zatim samopovređivanja urezivanjem plavog kita na rukama, a sve se završava pozivom na izvršenje samoubistva.

Foto: Twitter / screenshot Filip Budeikin, tvorac „plavog kita“, nalazi se u pritvoru zbog samoubistva 16 devojčica. On kaže da je „čistio društvo od biološkog otpada“

Otvorite „četvoro oči“

Tatjana Matić iz Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, kaže za „Blic“ da ovom centru dosad nije prijavljena ova „izazov igara“, ali da opreznost mora da postoji i da roditelji i nastavnici moraju da obrate pažnju na ponašnje mladih na internetu.

Foto: Twitter / screenshot Žrtve „plavog kita“

Skoro svakoga dana u novinama se pročita vest da je neko poginuo ili ozbiljno povređen u želji da napravi dobar selfi ili odgovarajući na izazove vršnjaka. Izazovi najčešće podrazumevaju fotografisanje na potencijalno opasnim površinama ili snimanje kratkog videa s ciljem samopovređivanja radi zabave – kaže Matićeva.

Prema njenim rečima, edukacija i prevencija su ključni u borbi protiv zloupotreba novih tehnologija, naročito kada su u pitanju deca i mladi.

Foto: privatna arhiva / RAS Srbija Tatjana Matić

Potrebno je da razgovaraju sa decom i da im ukažu na opasnosti bilo koje vrste komunikacije sa nepoznatim osobama, da ne prihvataju takvu komunikaciju, niti da odgovaraju na upite i zahteve sa nepoznatih naloga i veb adresa – savetuje ona.

Meta depresivni mladi ljudi ili može svakome da se desi?

Dragan Popović sa Instituta za psihologiju, smatra da su najčešće depresivni mladi ljudi meta ove „igre“.

– Moje mišljenje je da su osnivači igrice ciljali na ranjivu i usamljenu decu. Oni dobijaju zadatke i kroz njih se vrši selekcija. Neko dete će reći „Da ustanem u 04:20 zbog igrice? Ma daaaj“ dok će deca koja su podložnija uticaju ustati i odraditi zadatke te time zadovoljiti kako sebe tako i svog „gospodara“. Mislim da se to dešava jer su ta deca inače neprihvaćena i usamljena, kako od roditelja tako i od društva i da jednostavno žele da ih neko pohvali ali i da budu uspešna u nečemu – tvrdi Popović.

Foto: Ilustracija / Promo Depresivna deca podložnija ili svako može da bude meta?

Sa njim se ne slaže psiholog Vesna Tomić, koja tvrdi da to može da se desi svakom detetu.

– Ne bih rekla da se to dešava samo depresivnoj i ranjivoj deci, mislim da se to dešava deci sa kojima roditelji ne komuniciraju. Ukoliko roditelj čita knjige, i detetu će knjige biti interesantnije nego telefon, te neće moći da upadaju u takve situacije. Sa druge strane ako roditelji po ceo dan gledaju u telefon, isto će raditi i deca. Znači, krivica treba u potpunosti da spadne na roditelje. Ukoliko dođe do toga da deca počnu da koriste ove igrice, roditelji obavezno moraju potražiti stručnu pomoć – savetuje doktorka Tomić.

Iskustvo i saveti jedne mame i učiteljice

Učiteljica iz Novog Pazara i mama devetogodišnjaka, Slavica Plavšić, kaže da je sa sinom o korišćenju interneta pričala još od kada je počeo da ga koristi.

Pre svega nije svest kod dece razvijena kao kod odraslih. Drugo je to što mladi vole brze, dramatične i interesantne stvari. A treće je to što im igrica verovatno izgleda bezbedno, jer im neko anoniman, iz sajber sveta daje zadatke te misle da mogu da se povuku kada god žele. Naravno u svemu tome leži i slaba komunikacija sa roditeljima. Moj sin je čuo za igricu i bio je zabezeknut da neko može da pristane na te uslove, a on ima samo devet godina. Sa decom se jednostavno mora puno pričati – zaključuje učiteljica.

Ona tvrdi da je problem i to što su deci danas sve manje idoli roditelji, a religija se manje ceni, te gledajući te idole na televiziji rade loše stvari za koje ustvari i nisu svesni da su loše. Pa čak rade i protiv sebe.

Organizovati tribine po školama

– Roditelji treba da izgrade odnos sa decom u kojem postoji otvorenost, odnos u kojem može da se pita, da se dobije odgovor i da se suprotstavi, a da to ne naruši odnos. To podrazumeva da su porodice emotivno stabilne i da imaju dovoljno vremena da neguju dobru komunikaciju, da ima dijaloga. Moj predlog je i da se uključi i škola, te da školski psiholozi organizuju tribine na kojima će đake obavestiti o ovom problemu. I na kraju mediji, koji verovatno imaju najjači uticaj i koji mogu puno da pomognu – ističe učiteljica.